Leicester City 2016: kako je autsajder sa kvotom 5000 prema 1 osvojio Premijer ligu
Na početku sezone 2015/16. gotovo niko nije verovao da Leicester City može da osvoji Premijer ligu. Nije se raspravljalo o tome da li će izdržati trku sa najvećim engleskim klubovima. Pitanje je bilo mnogo skromnije: može li ponovo da izbegne ispadanje?
Kladionice su na titulu Leicestera nudile kvotu od približno 5000 prema 1. Takva cena nije predstavljala poziv na ozbiljnu opkladu. Bila je način da se kaže da je određeni ishod gotovo nezamisliv.
Devet meseci kasnije nezamislivo je postalo stvarnost.
Leicester je završio sezonu sa 81 bodom, deset više od drugoplasiranog Arsenala. Izgubio je samo tri od 38 utakmica i prvi put u svojoj istoriji postao prvak Engleske.
To nije bila priča o jednom srećnom meču, čudnom sudijskom previdu ili kratkom kup takmičenju u kojem autsajder može nekoliko nedelja da nadživi favorite. Leicester je morao da bude najbolji tokom čitave sezone.
I upravo zbog toga njegova titula ostaje jedno od najvećih čuda modernog sporta.
Godinu ranije borili su se za opstanak
Da bi se razumela veličina podviga, potrebno je vratiti se samo jednu sezonu unazad.
Leicester je tokom većeg dela sezone 2014/15. bio na dnu Premijer lige. U aprilu je delovalo da ga od povratka u niži rang može spasiti samo izuzetna završnica.
Ta završnica se zaista dogodila. Tim je u poslednjim nedeljama počeo da pobeđuje, izašao iz zone ispadanja i završio na 14. mestu sa 41 bodom.
Bio je to veliki uspeh, ali ništa nije nagoveštavalo borbu za titulu. Razuman cilj naredne sezone bio je stabilan opstanak bez drame.
Zatim je klub promenio trenera.
Dolazak trenera kome nisu predviđali uspeh
Claudio Ranieri je imao ogromno iskustvo. Vodio je klubove u Italiji, Engleskoj, Španiji i Francuskoj, ali nikada nije osvojio prvenstvo najvišeg ranga.
Njegov prethodni posao završen je veoma loše. Kao selektor Grčke nije uspeo da napravi očekivani rezultat, a posebno je odjeknuo poraz od Farskih Ostrva.
Zbog toga njegovo imenovanje nije izazvalo oduševljenje. Mnogi su se pitali da li je iskusni Italijan pravi čovek za ekipu čiji je osnovni cilj bio opstanak.
Ranieri nije došao sa obećanjem revolucije. Nije pokušao da predstavi Leicester kao uspavanog velikana niti da govori o osvajanju trofeja. Njegova prva misija bila je jednostavna: sačuvati ono što je funkcionisalo i napraviti ekipu koja zna šta radi u svakom trenutku.
Umesto komplikovanja, dobio je maksimalan učinak iz veoma jasne ideje.
Tim sastavljen od igrača koje su drugi prevideli
Leicesterova početna postava nije izgledala kao ekipa budućeg šampiona.
Jamie Vardy je godinama igrao van profesionalnih liga i radio u fabrici medicinskih pomagala pre nego što je dobio priliku u ozbiljnom fudbalu. Riyad Mahrez stigao je iz francuskog drugoligaša Le Havrea. N’Golo Kanté došao je iz Caena bez statusa svetske zvezde.
Kasper Schmeichel dugo je živeo u senci prezimena svog oca. Wes Morgan, Robert Huth, Danny Simpson, Marc Albrighton i Danny Drinkwater bili su iskusni i korisni premijerligaški igrači, ali ih malo ko zamišlja kao okosnicu šampionske ekipe.
Čak je i Ranieri nosio etiketu trenera koji može da napravi dobar tim, ali ne i da ga odvede do konačnog trofeja.
Leicester nije imao ekipu bez kvaliteta. Imao je ekipu čiji kvalitet tržište, javnost i veliki klubovi još nisu pravilno procenili.
Jednostavan plan koji je odgovarao igračima
Leicester nije pokušavao da liči na klubove koji imaju više novca, širu klupu i veći broj tehnički dominantnih igrača.
Ranierijev tim nije želeo posed lopte samo da bi kontrolisao statistiku. Tokom šampionske sezone imao je prosečno nešto više od 42 odsto poseda, najmanje među prvacima Premijer lige otkako se taj podatak sistematski prati.
Ekipa je bila kompaktna, disciplinovana i spremna da prepusti loptu protivniku. Međutim, kada bi je osvojila, nije gubila vreme.
Kanté je zatvarao ogroman prostor i prekidao napade. Drinkwater je brzo tražio vertikalno dodavanje. Mahrez je primao loptu na desnoj strani, ulazio ka sredini i stvarao višak. Vardy je napadao prostor iza poslednje linije brzinom sa kojom mnoge odbrane nisu mogle da se izbore.
Na suprotnoj strani Albrighton je donosio rad, disciplinu i precizne centaršuteve. Shinji Okazaki je pritiskom, kretanjem i nesebičnom igrom otvarao prostor napadačima oko sebe.
Plan nije bio tajna. Protivnici su znali šta Leicester želi da uradi. Problem je bio što to često nisu uspevali da zaustave.
Jamie Vardy: od nižih liga do rekorda Premijer lige
Vardy je postao lice Leicesterovog čuda.
Njegova igra savršeno je odgovarala sistemu. Nije čekao loptu u mestu. Neprestano je napadao prostor između štopera i bekova, terao odbranu da se povlači i pretvarao jedno precizno dodavanje u neposrednu opasnost.
Tokom jeseni postigao je gol na 11 uzastopnih utakmica Premijer lige i oborio rekord Ruuda van Nistelrooya. Rekordni pogodak postigao je upravo protiv Manchester Uniteda, kluba za koji je Van Nistelrooy igrao.
Sezonu je završio sa 24 prvenstvena gola.
Vardyjeva priča bila je više od dobrog sportskog narativa. Njegova brzina, direktnost i neumorna agresija bili su centralni deo Leicesterove igre. Ekipa nije pobeđivala zato što je njegova životna priča bila inspirativna. Pobeđivala je zato što protivnici nisu uspevali da reše problem koji je pravio na terenu.
Riyad Mahrez: igrač koji je pravio razliku
Ako je Vardy bio završnica, Mahrez je često bio ideja.
Alžirski reprezentativac posedovao je ono što autsajderu najviše treba: sposobnost da sam promeni utakmicu. Mogao je da prođe igrača, pronađe završno dodavanje ili postigne gol u trenutku kada se činilo da je napad zaustavljen.
U šampionskoj sezoni postigao je 17 golova i zabeležio 11 asistencija. Proglašen je za najboljeg igrača sezone u izboru Udruženja profesionalnih fudbalera.
Protivnici su često uspevali da ograniče Leicesterov posed, ali posed nije bio cilj. Dovoljno je bilo da Mahrez nekoliko puta dobije loptu u situaciji jedan na jedan.
Veliki timovi imali su više zvezda. Leicester je imao igrača koji je u najvažnijoj sezoni svoje karijere gotovo svaki dobar trenutak pretvarao u konkretan učinak.
Kanté: čovek koji je omogućavao sistem
N’Golo Kanté nije privlačio pažnju na isti način kao Vardy i Mahrez, ali je bio jedan od ključnih razloga zbog kojih je sistem funkcionisao.
Tokom sezone imao je najviše startova i presečenih lopti u ligi. Njegovo kretanje omogućavalo je Leicesteru da brani veliku širinu terena sa samo dvojicom centralnih veznih igrača.
Kada bi protivnik izgubio loptu, Kanté je često već bio na mestu na kojem je mogao da zaustavi novi napad ili pokrene kontru. Delovalo je kao da pokriva prostor za dvojicu igrača.
Njegov doprinos najbolje se video naredne sezone, kada je prešao u Chelsea i ponovo postao šampion Engleske. Leicester je izgubio mnogo više od jednog veznog igrača. Izgubio je mehanizam koji je povezivao odbranu i napad.
Trenutak kada je čudo počelo da izgleda moguće
Tokom prvog dela sezone javnost je Leicester posmatrala kao simpatično iznenađenje. Očekivalo se da će ekipa pre ili kasnije pasti, kao što često padaju timovi koji neočekivano dobro počnu prvenstvo.
Ali prolazili su meseci, a pad nije dolazio.
Pobeda protiv aktuelnog šampiona Chelseaja u decembru pokazala je da Leicester nije slučajno pri vrhu. U februaru je usledio još snažniji dokaz: pobeda od 3:1 protiv Manchester Cityja na gostovanju.
To više nije bio autsajder koji koristi lakši raspored. Leicester je na terenu jednog od glavnih kandidata za titulu odigrao kao ekipa koja zna da je bolja.
Čak i tada mnogi su čekali slom. Pretpostavljalo se da će pritisak završnice, manjak iskustva i mala širina ekipe konačno uzeti danak.
Umesto sloma, došla je serija zrelih pobeda.
Od napadačkog iznenađenja do ekipe koja zna da čuva rezultat
Leicester tokom sezone nije ostao potpuno isti.
U prvom delu prvenstva utakmice su često bile otvorene. Ekipa je postizala mnogo golova, ali ih je i primala. Ranieri se čak šalio da će igrače počastiti picom kada konačno sačuvaju mrežu.
Kako se približavala završnica, tim je postao kontrolisaniji. Pobede od 1:0 počele su da se nižu. Morgan i Huth dominirali su u vazduhu, bekovi su branili disciplinovano, a Schmeichel je donosio sigurnost na golu.
To je bio dokaz da Leicester nije samo brza kontra i trenutna inspiracija. Ekipa je naučila da pobeđuje na više načina.
Kada je bilo prostora, kažnjavala je protivnika brzinom. Kada prostora nije bilo, čekala je prekid, grešku ili jedan trenutak kvaliteta. Kada bi povela, bila je spremna da pati.
Titula osvojena dok ekipa nije bila na terenu
Leicester je 1. maja 2016. odigrao 1:1 protiv Manchester Uniteda na Old Traffordu. Pobeda bi mu donela titulu, ali je slavlje moralo da sačeka.
Dan kasnije Tottenham, jedini preostali konkurent, gostovao je Chelseaju. Spursi su vodili 2:0 i izgledalo je da će trka biti produžena.
Chelsea se vratio i izjednačio na 2:2. Kada je sudija označio kraj utakmice, Leicester City je postao šampion Engleske.
Igrači su meč pratili zajedno u kući Jamieja Vardija. Snimci njihovog slavlja obišli su svet.
Jedna od najneverovatnijih titula u istoriji fudbala potvrđena je u utakmici u kojoj novi šampion nije ni učestvovao.
Da li je Leicester pobedio samo zato što su veliki klubovi podbacili?
Često se ističe da tradicionalni favoriti nisu imali dobre sezone.
Chelsea je potpuno ispao iz trke. Manchester United prolazio je kroz težak period. Manchester City bio je neujednačen. Arsenal nije iskoristio priliku, dok je Tottenham do završnice predstavljao najozbiljnijeg konkurenta.
Sve to jeste pomoglo Leicesteru, ali ne objašnjava njegovih 81 bod, samo tri poraza i deset bodova prednosti na kraju sezone.
Slabija sezona favorita može otvoriti prostor. Ne može sama da osvoji 23 utakmice umesto autsajdera.
Leicester nije dobio titulu zato što je niko drugi nije želeo. Dobio ju je zato što je tokom 38 kola bio najstabilnija i najefikasnija ekipa u zemlji.
Šta je zapravo značila kvota 5000 prema 1?
Kvota od 5000 prema 1 postala je sastavni deo priče. Ona jasno pokazuje koliko je titula delovala neverovatno pre početka sezone.
Međutim, ta kvota nije bila precizna matematička procena svakog mogućeg scenarija. Bila je tržišni izraz činjenice da gotovo niko nije želeo da razmatra Leicester kao ozbiljnog kandidata.
Kladionice su pravilno videle da je naslov malo verovatan. Pogrešile su u meri u kojoj su potcenile mogućnost da se istovremeno dogodi više stvari:
- da Ranieri pronađe sistem koji savršeno odgovara igračima;
- da Vardy i Mahrez odigraju najbolje sezone svojih karijera;
- da Kanté odmah postane jedan od najboljih veznih igrača lige;
- da ključni igrači ostanu uglavnom zdravi;
- da tim zadrži stabilnost tokom cele sezone;
- da više tradicionalnih favorita istovremeno podbaci.
Svaka od tih stvari pojedinačno bila je moguća. Njihova kombinacija delovala je gotovo nemoguće.
Velika sportska čuda ne nastaju kada se dogodi jedna neverovatna stvar. Nastaju kada se više malo verovatnih okolnosti spoji u pravom trenutku.
Nije sve bilo slučajnost
Sreća postoji u svakoj šampionskoj sezoni. Potrebni su zdravi igrači, povoljni detalji, promašaji protivnika i trenuci u kojima se lopta odbije na pravu stranu.
Ali sreća ne može sama da objasni devet meseci rezultata.
Leicester je retko menjao početnu postavu. Igrači su precizno poznavali svoje uloge. Tim je koristio sopstvene prednosti umesto da oponaša bogatije rivale. Nije pokušavao da pobedi u svim statističkim kolonama, već u onoj koja se računa na tabeli.
Ranieri je skinuo pritisak sa ekipe, zadržao jednostavnost i uspeo da igrače ubedi da razmišljaju samo o sledećoj utakmici. Dok je javnost nedeljama čekala njihov pad, oni su nastavili da rade ono što im je donosilo rezultat.
Nasleđe koje prevazilazi jedan trofej
Leicesterova titula nije trajno promenila ekonomsku strukturu engleskog fudbala. Najbogatiji klubovi nastavili su da dominiraju, a sličan uspeh autsajdera ostao je izuzetno malo verovatan.
Upravo zato priča nije izgubila snagu.
Ona je pokazala da dobro izabran sistem može da smanji razliku u individualnom kvalitetu. Pokazala je da igrači koje tržište potcenjuje mogu zajedno imati veću vrednost nego skup poznatih imena. Pokazala je i da jednostavan fudbal nije isto što i primitivan fudbal.
Leicester nije osvojio ligu igrajući kao klub sa najvećim budžetom. Osvojio ju je tako što je postao najbolja moguća verzija sebe.
Zaključak: sezona u kojoj je nemoguće trajalo 38 kola
Sportska iznenađenja često traju jedno veče. Slabiji tim odigra savršen meč, favorit napravi nekoliko grešaka i istorija dobije novu senzaciju.
Leicesterovo čudo trajalo je čitavu sezonu.
Tim koji je godinu ranije jedva opstao pobedio je bogatije, poznatije i dublje ekipe. Učinio je to bez dominantnog poseda, bez skupe kolekcije zvezda i bez iskustva osvajanja velikih trofeja.
Na kraju je kvota 5000 prema 1 postala mnogo više od broja. Postala je mera udaljenosti između onoga što je fudbalski svet smatrao mogućim i onoga što se zaista dogodilo.
Leicester City nije samo osvojio Premijer ligu. Dokazao je da se ponekad i najneverovatnija sportska priča može održati dovoljno dugo da postane istorija.
